Zajedničke napomene o ugovorima o radu - KOMENTAR



KOMENTAR



Zajedničke napomene o ugovorima o radu



Pravnu prirodu ugovora o radu opredeljuju odgovarajuće odredbe Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005). Ugovor o radu je akt kojim se zasniva radni odnos i istovremeno akt kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa.



Ugovor o radu – akt o zasnivanju radnog odnosa


Pravnu prirodu ugovora o radu, kao akta kojim se zasniva radni odnos, opredeljuju, pre svega, odredbe člana 30. Zakona o radu, prema kojima se, radni odnos zasniva ugovorom o radu.


Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac i smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik. Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik.


Ugovor o radu može da se zaključi:


-        na neodređeno vreme – kada ugovorom nije određeno vreme na koje se zaključuje;


-        na određeno vreme – kada je ugovorom utvrđeno vreme na koje se zasniva radni odnos.


Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.


Sadržaj ugovora o radu, kao akta kojim se zasniva radni odnos, opredeljuju elementi ovog ugovora propisani članom 33. Zakona o radu. 


Ugovor o radu sadrži:


1)         naziv i sedište poslodavca;


2)         ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;


3)         vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;


4)         vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;